Оснивање хора „Кир Стефан Србин“

Благословом његовог Високопреосвештенства Митрополита Дабробосанског Господина Хризостома, почињу припреме за оснивање хора Кир Стефан Србин при парохији лукавичкој и будућем храму Христа Спаситеља у Источном Новом Сарајеву. Планирано је оснивање мјешовитог хора. Управа парохије ће објавити датум и термин одржавања аудиције за све заинтересоване кандидате.

Хором ће руководити парох други лукавички јереј Видак Вујадиновић, мастер црквене музике. Јереј Видак Вујадиновић, дипломирао је 2007. године на Одсјеку за црквену музику и појање Музичке академије универзитета у Источном Сарајеву. На истој образовној установи упусује други циклус Музичко педагошко теоријски и исти завршава стекавши звање мастер црквене музике. Од 2008. до 2021. године обављао је дужност предавача црквеног појања у Богословији Светог Петра дабробосанског у Фочи, гдје одлуком наставничког савјета руководи хором богословије. Године 2018. Скупштина општине Фоча додјељује му захвалницу за допринос у организовању бројних манифестација, као и развоју и унапређењу културе и музичког стваралаштва на подручју поменуте општине. У Источном Сарајеву оснива музички састав Катера.

На претходним сједницама управе Града Источно Сарајево и општине Источно Ново Сарајево, договорена је свесрдна подршка оснивању поменутог хора.

Кир Стефан Србин (XV вијек)

О Кир Стефану Србину нажалост немамо поузданих података о животу и дјеловању. Пјесме Кир Стефана Србина забиљежене су касновизантијском неумском нотацијом. Различите титуле: протопсалт, доместик, кир, писане су уз Стефаново име изнад његових пет, до сада откривених, литургијских пјесама на српскословенском и грчком језику. На основу упоредне мелодијско-ритмичке анализе ових пјесама установљено је да се ради о истом аутору. Стефанова најзначајнија и најдужа пјесма је „Ниња сили “ која се поје умјесто херувимске пјесме на литургији пређеосвећених дарова у вријеме великог поста. Запис ове пјесме, налазио се у зборнику из XV века у Народној библиотеци у Београду (бр. 93), познатом и као „псалтикија“. Рукопис је изгорио 1941. приликом бомбардовања Београда, а захваљујући композитору и музичком писцу Кости Манојловићу, сачувано је дванаест фотографија из поменутог рукописа, међу којима се налази и пјесма „Ниња сили“ насловљена као „твореније доместика кир Стефана Србина“ . Изнад црквенословенског текста српске редакције, забележен је и грчки текст ове пјесме, што свједочи да је пјевана на два језика.