Годишњица упокојења Блаженопочившег Митрополита дабро-босанског Николаја

На празник Свете Петке, 27. октобра 2015. године, уснуо је у Господу Његово Високопреосвештенство Митрополит дабро-босански Господин Николај. Данас, на шесту годишњицу упокојења, у храму Светог Василија Острошког у Добрињи, послије Свете Литургије, служен је парастос Митрополиту Николају. Службом је началствовао протојереј-ставрофор Ранко Билинац уз саслужење протојереја Младена Микавице и јереја Видака Вујадиновића.

Животопис Његовог Високопреосвештенства Блаженопочившег Митрополита Николаја Мрђе

Митрополит дабробосански Николај , рођен је у селу Крња Јела код Босанског Петровца, 30. августа 1928. године, од оца Милана и мајке Милице (девојачко Кубурић). На крштењу је добио име Гојко. Као питомац Српског привредног друштва Привредник, на препоруку смољанског пароха одлази 19. децембра 1940. године у Смедеревску Паланку на школовање. Послије ниже гимназије уписује се у Призренску Богословију  1946 године. Монашки постриг примио је 1953. године у манастиру Копорину од стране јеромонаха Кирила Врге. На монашењу је добио име Николај. Те исте године, 30. септембра, Епископ браничевски Хризостом рукоположио га је у чин јерођакона, а Патријарх Српски Герман, 10. маја 1961. године, у чин јеромонаха. Послије Богословије уписао се на Богословски факултет у Београду 1953. године, који завршава у редовном року. Желио је послије студија да настави усавршавање у Грчкој, али му тадашње власти нису издале пасош. Умјесто одласка у Грчку, СИНОД га 1957. поставља за суплента у Богословији Св. Саве у   манастиру Раковици у Београду, и на тој дужности је остао до 1964. године. У међувремену је положио професорски испит 1963. године.

Године 1964. Свети архијерејски синод му повјерава обнављање Богословије у манастиру Крка. Доласком у манастир Крку вршио је дужност управника двогодишње Богословије, старјешине манастира и пароха манастирске парохије. Отварањем петоразредне Богословије постављен је за њеног ректора.

На овој дужности је остао до 1973., када је изабран за аустралијско-новозеландског епископа. Дошавши у Аустралију организује епархијска тијела, доводи и рукополаже нове свештенике, оснива нове парохије, подиже и освећује нове цркве, купује земљу на којој ће оснивати црквене центре. На једном таквом земљишту подигао је манастир Светог Саве, конак и старачки дом. Основао је прво српско гробље у Аустралији. На Новом Зеланду оснива манастир Успења Пресвете Богородице (то је први православни манастир у историји Новог Зеланда. Свети Архијерејски Сабор  га је 1978. године изабрао за епископа далматинског. Поред својих епархијских дужности једно вријеме је вршио дужност ректора Богословије у манастиру Крки. У то вријеме, највише његовим залагањем, подигнута је нова зграда Богословије. Док је управљао Далматинском епархијом саграђено је седам нових цркава и шест црквених објеката. Покренуо је 1988. године часопис Истина. Администрирао је обновљеном Бихаћко-петровачком епархијом. За годину и по дана организовао је у потпуности епархију и предао је своме насљеднику епископу Хризостому.

Златни орден сокола, доделило му је ССД Соко 2008. године.

На редовном засједању Светог архијерејског сабора 1992. године, епископ Николај је изабран за митрополита дабро-босанског са сједиштем у Сарајеву. Епархију је преузео у вријеме избијања грађанског рата у БИХ. Због ратних дејстава у Сарајеву митрополит Николај је одлучио да за сједиште митрополије изабере Соколац. У том изузетно тешком времену стрпљиво ради на реализацији одлуке Светог Архијерејског сабора  из 1967. године, на отварању Духовне академије. Од власти Републике Српске добија за потребе школе зграде у Фочи. Тако је Духовна академија Светог Василија Острошког почела са радом 1994. године. У Духовној академији митрополит Николај од почетка врши дужност проректора и предаје црквено пјевање. Његовим залагањем у просторијама Академије је смјештена избјегла Богословија Света Три Јерарха из манастира Крке. Послије обнављања Богословије у Крки, Богословија у Фочи је посвећена Св. Петру сарајевском. Дужност ректора у Богословији врши митрополит Николај. Од 1997. године, митрополит Николај предаје Свето писмо Новог Завјета у Музичкој академији УУИС. Његовим залагањем покренут је епархијски лист ДАБАР.

Поред епархијских обавеза као и обавеза у поменутим школама, митрополит Николај налази времена и да пише. Аутор је књига: „Увод у Свето писмо Новог Завјета”, „Тумачење Јеванђеља по Матеју”, „Тумачење посланице Римљанима”, „Тумачење посланица I и II Коринћанима”, „Тумачење посланица I и II Тимотеју, Титу и Филимону”, „Тумачење посланице Јеврејима”, „Тумачење Саборних посланица” и „Господ Исус Христос као Цар у Старом и Новом Завјету”. Имајући у виду богословско-научни и просвјетни рад митрополита Николаја, Наставно-научно вијеће Богословског факултета у Београду додијелило му је титулу почасног доктора богословских наука. Диплома му је уручена 1999. године на Богословском факултету.

За ово вријеме од када се налази на катедри сарајевских митрополита обновљено је више црква порушених у последњем рату. Подигнут је и један број нових храмова. Реновирана је зграда митрополије у Сарајеву. Рукоположио је више свештеника које је поставио на парохије у Федерацији БИХ, са жељом да се задржи преостали српски живаљ на тим просторима. Стрпљиво ради на обнављању монаштва, као и црквених грађевина у манастиру Добрун. Био је члан Међурелигијског вијећа БИХ.

Упокојио се у Господу на празник Преподобне Параскеве, у универзитетској болници у Фочи 27. октобра 2015. године. Сахрањен је у манастиру Добрун 30. октобра 2015. године.