У сриједу 27. октобра 2021. године у храму Светог Василија Острошког у Добрињи, на празник Предобне Мајке Параскеве, служена је Света Литургија. Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Ранко Билинац, умировљени свештеник, уз саслужење протојереја Младена Микавице и јереја Видака Вујадиновића пароха лукавичких. Празничном бесједом, на јеванђелску тему, причу о мудрим и лудим дјевојкама, вјерном народу обратио се јереј Видак Вујадиновић.
У име Оца и Сина и Светога Духа
Завољевши миран пустињачки живот и пошавши добровољно за Христом, твојим Женихом, узела си од своје младости Његов лаки јарам, наоружавши се знамењем крста против духовних непријатеља. Испосничким подвизима, постом, молитвама и сузним капима, угасила си угљевље страсти. Параскево, достојна похвале, која и сада са мудрим дјевојкама стојиш пред Христом у Небеском дворцу. Моли се за нас који поштујемо твоју часну успомену.
Драга браћо и сестре и драга дјецо, о овом тропару, посвећеном преподобном мајци Параскеви, чији спомен данас свечано прослављамо, огледа се сва тајна божанске премудрости и старања о својој Цркви.
У данашњем Светом јеванђељу чули смо причу о мудрим и лудим дјевојкама. Описујући причу, Господ каже сљедеће: Царство је Божије као десет девојака које чекају женика одевене у одговарајуће хаљине и које у рукама држе своје свјетиљке. Христос Себе назива Жеником у овој причи, а под дјевојкама се подразумијевају душе људске. Људска душа је као и Црква, невјеста Христова. Управо нам се ова тајна и открива у причи. Христос је једном био на земљи, давши обећање да ће доћи поново у свој слави својој. Жених се заручује и даје обећање невјести, да ће доћи, а невјеста, чиста и дјевствена треба достојанствено да дочека свога жениха, не знајући када ће тачно доћи.
Управо мудре и луде дјевојке представљају параболу како на различите начине, невјесте чекају свога жениха. Чекање Другог Доласка – то је чекање душа које су везане за Христа и заручене са Њим. Заправо, наша је обавеза да током живота докажемо Христу нашу верност, не заносећи се онима који обмањују наше душе – а то су различите овоземаљске бриге.
Десет девојака представљају све верујуће који чекају долазак Христов, сликовито описано у дјевојкама које чекају женика. У причи се каже да је женик закаснио, и да су се сви чекаоци уморили и заспали. Ово је веома важан детаљ, јер је много година прошло од када је Христос живио на земљи. Морамо да се присјетимо како је очекивање Другог Доласка Христовог било у првим годинама постојања хришћанске Цркве. Онда када су апостоли још живели на земљи и проповједали, када се тек успоставила Црква, када су се масовно покрштавали, слушајући проповед апостола. У то су време хришћани, више него сви други касније, чекали Други Долазак. Апокалипсис Светог Јована Богослова завршава се речима: Да, дођи, Господе Исусе! До дана данашњег, Црква чека долазак Христов не знајући ни дана ни часа када ће се збити.
Женик је обећао да ће доћи, ми чекамо Женика, али је Женик закаснио, и ми смо се уморили и заспали. Уснуло је свих десет девојака. Међу њима је било пет мудрих и пет безумних. Женика треба чекати са упаљеном са лампом и са довољно уља. Жениха дакле треба чекати са свим врлинама које красе истинску душу хришћанску. За разлику од лудих, мудре девојке су имале резерве уља. Уље које су имале налиле су у лампе, а што је претекло чувале су за касније. Оне друге дјевојке, луде нису имале залихе. Пошто су поспале све, одједном се проломио повик: „Ево иде женик! Изађите му у сусрет!“. Оне све похиташе, почеше да уређују свјетиљке и тада луде дјевојке схватају да немају више уља у лампама, па се обраћају мудрим: „Дајте нам вашег уља! Угасиће нам се лампе!“ А мудре им одговарају: „Ако вам дамо, угасиће се и ваше и наше лампе. Нема довољно за све. Пођите и купите за себе.“ И оне одоше да купе. Пођоше касно да душу своју обогате врлинама и творењем заповијести Господњи. Касно су пошле да прикупе добрих дјела, милостиње, љубави према ближњима и мноштво других врлина. За то време, мудре уђоше у дворану, и врата се за њима затворише.
Христос нам је отворио врата вере, јединствена врата кроз која се може ући у Царство Божије, и то су – врата покајања. Када их Он затвори, нико их неће отворити. Испод њих не може поткопати, не може се проћи. Због тога и вапијемо у богослужбеним пјесмама у вријеме велике четрдесетнице: Отвори ми двери покајања, Животодавче! или када се обраћамо и Мајци Божјој ријечима: Отвори нам двери милосрђа, благословена Богородице – то јест, отвори нам та врата, јер ако их Христос затвори − биће страшно.
И заиста овај мотив јасно подјећа на причу о свадби и гостима, када не долазе обучени у свадбено рухо, домаћин им веже и ноге и руке и баца у таму најкрајњу. Тако исто и луде дјевојке остају испред врата, у тами гријехова својих. Уље симболизује милостињу, како то дивно свједочи Свети Јован Златоусти. Он каже поред тога да је уље и помоћ онима којима је потребно и молитва, то је и старање о ближњима, добре мисли о њима, то је и опраштање њихових сагрешења. То је све оно што је обухваћено речима „волим ближњег свог“. То је заправо тај јелеј који је неопходно складиштити.
Све ово речено, најјасније нам свједочи преподобна мати Параскева, која се својим животом, постом и молитвом уподобила мудрим дјевојкама и сакупила довољно уља да може у свако доба дочекати свога жених Христа. Сљедујући Господњи пут, и безувјетно слушајући његове ријечи угледаћемо се на данашњу свету Божију угодницу која је чула речи Христове: Ко хоће замном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и замном иде. И она је заиста напустила овоземаљски свијет и удаљила се у пустињу, цео живот проживела у подвизима и трудовима, у молитвама и посту, да би Богу угодила и душу своју спасила.
Нека вам драги Господ молитвама своје свете угодинице, мајке наше Петке, подари благослов и мир вама и вашим домовима, Њему нека је слава и хвала у вијекове Амин
- Вијести
- октобар 27, 2021
