У организацији општине Источно Ново Сарајево и ЦО лукавичке у Источном Новом Сарајеву на празник Видовдан 28. јуна 2022. године у Културном центру Источно Ново Сарајево, у оквиру манифестације Принципови дани, одржана је свечана Видовданска академија. Празничну бесједу о Видовдану произнио је парох лукавички јереј Видак Вујадиновић, мастер црквене музике. Присутнима се обратио домаћин, начелник општине господин Јован Катић. У програму академије учествовали су рецитатори Илија Мимић и Владимир Зеленовић, гуслар Витомир Арсенић и музичари Горан Малденовић, Ања Радоња и Лука Новосел.
Видовданска бесједа оца Видака Вујадиновића:
Драга браћо и сестре !
Диван је благослов, што на овај велики празник, овдје пред Вама, бесједим о Видовдану и Светом Лазару Српском, великом кнезу, чије дјело нас и послије много вијекова, испуњава и подсјећа на завјете, који се морају брижљиво чувати до краја васељене.
Прошло је више од шест вијекова од када је овај велики Светитељ наше једине и истинске Цркве, овјенчао вјенцем непролазним, како себе и своје ратнике, тако и сва покољења у будућности. О Светом Кнезу Лазару, испричане су многе приче, али највећа прича о прихватању Небеског Царства, дајући у залог земаљско, посебно надахњује сваког човјека и у њеним Божанским енергијама, кроз службу, књижевност и пјесништво, добијамо најслађе изворе, са којих се напаја душа сваког православног хришћанина.
Велика битка, која се одиграла на Видовдан, на Косову пољу 1389. године, одредила је нови пут којим ходи наш православни Српски народ. Свети кнез Лазар, као први међу једнаким, утабао је нову стазу нашег битисања, проткану кроз уподобљавање једном и једином извору свих добара Господу Исусу Христу. Поучен и надахнут Господњом снагом, Лазар се одлучује да крене у тај тежак и по свему неравноправан бој. Кренуо је не само да брани своју земљу, већ је прије свега кренуо, да онима који остану послије њега, покаже који је то прави и истински пут, чије странице сваки човјек у току свог живота треба да испише. Зато је Кнез Лазар са својом војском уписан у велике, јер својим дјелом истински показаше мјерило следовања Вјечном, остављајући за собом таште и пролазне ствари. Ходећи ка Христу и следујући Њему, постаје у потпуности јасна порука: Земаљско је замалена царство а небеско увијек и довијека. Ова мисао и поред успомене на Косово и косовски завјет, у нама буди одговоре и на многа друга питања у којима се човјек често налази. Уподобљавајући се овом великом светитељу и ми ћемо својим врлинским животом трудити се, да достигнемо пуноћу живота вјечног, остављајући за собом пролазне ствари.
Многи нису никада били на Косову пољу, али жртвом Лазаревом и Косовским завјетом, сваки Србин добија уткано у срце осјећање да је Косово земља свих нас, да је мјесто нашег духовног обитавања, наш почетак и крај. Свједочећи вјеру у васкрслог Господа Исуса Христа, угледајући се на косовске мученике у свим временима, који су својом крвљу поплочали пут ка Небу и ми треба да се угледамо на њих и у својим моћима у својим временима живљења, дамо свој допринос, како њихова жртва не би била узалудна.
Култ Светог Кнеза Лазара, остао је дубоко уткан у мисао нашег народа, љубоморно чуван у свим временима и као такав постаје образац и начин живота. Оставивши сласти земаљске, ради вјечног и непролазног, чини га не само великим светитељем, већ и вјечним узором будућим нараштајима. У Кнезу Лазару, проткан је лик господара и слуге, оца и потомка, војника и ратара и то је она Божанска искра која је надахнула и Светог Саву, као и све Светитеље из рода Српског, чији се плодови по благословеном роду познају и данас.
Лик Светог кнеза Лазара представља идеалног Српског владара по свим нормама и критеријумима јер се код њега јасно балансирају морални и правни критеријуми, а то недвосмислено свједочи његово традиционално Српско Православно васпитање. Он није само владар и господар, већ истински сљедбеник истине, морала, јунаштва и милостиње. Он је господар у правом смислу те ријечи, јер се показао истинским заштитником немоћних и унижених.
Један ходочасник, видјевши Лазареве свете мошти у манастиру Раваница, рекао је сљедеће ријечи: „ Како само њега прослави Бог и његово тело све до сада нетакнуто пребива. Видео сам то својим очима, глава му одсечена, а крв истекла још стоји усирена, помислио бих да је данас посечен. И благоухане мирисе испушта. Верујте, сви који су тада са њим побијени, свети су као и он, али само на поглавару показа Бог чудо.
У дан када Кнез Лазар постаје Самодржац све Српске земље, подржан и од стране Цркве, показује се промисао Божија, јер на такво мјесто, дочекујући тешка времена, није се могла друга личност поставити. У то вријеме Српска земља била је подијељена и ослабљена, чекајући велможе да је још више разграбе.
Мученичка смрт Кнеза Лазара и његових војника остала је у историји запамћена као јединствен примјер духовне побједе хришћанске цивилизације. Колико је значајна та духовна побједа, говори нам и чињеница да Српски народ историјско вријеме мјери до и од Косовске битке, показујући покољењима да је у кнезу Лазару препознао истинског вођу и ујединитеља ослабљених Српских земаља. Људи су толико били опчињени ликом и дјелом свог господара, показујући нам кроз народно пјесништво, најљепше и најсликовитије описане догађаје из житија Светог кнеза Лазара. У пјесми Зидање Раванице каже се:
Тад говори славни кнез Лазаре:
Чујете ли сва Српска господо,
Шта говори госпођа Милица,
Јер не градим нигђе задужбине,
Хоћу градит Цркву Раваницу,
У Ресави крај воде Равана.
Служба Светом кнезу Лазару представља својеврстан бисер књижевности и химнографског материјала. Историјски настанак дјела није са прецизношћу утврђен, али се свакако претпоставља, да се у веома кратком року, послије смрти Светог кнеза Лазара, приступило писању службе јер се она налази већ у првом штампаном Србљаку Божидара Вуковића из 1538. године. Анализирајући службу, химнографи најсликовитије описују богоугодно дјело Лазарево, исказујући надљудску снагу супроставивши се надмоћнијем непријатељу, показујући тако бескрајну љубав према Богу, Цркви и вјерном народу.
У стихири другог гласа коју појемо у навечерје празника Видовдана, химнограф записује сљедеће стихове:
Када се безбожничка најезда на тебе устреми,
Благошћу видев те богата
Са страхом желећи ово да разграбе, као звери немилостиве,
Тада ти, Свети Давид нови, јавио си се супротстављањем
И као онога Голијата
Са мноштвом незнабожаца поразио јеси
И као мученик због крви
Победничким венцем увенча се.
У овим стиховима службе на вечерњем богослужењу, видимо предивно поређење Светог кнеза Лазара са Псалмопојцем Давидом, увиђајући вишеструку сличност. И један и други били су вође свог народа. И један и други изашли су на мегдан много надмоћнијем непријатељу. И на крају или на почетку и један и други, свој живот су посветили уздајући се у љубав, снагу и промисао Божију, што их је на крају овјенчало вјенцем неугасивим.
Сјећајући се Видовдана, сјећамо се свих других витезова војсковођа и војника који кроз бурну Српску историју дадоше своје животе, како бисмо ми данас стајали на овом мјесту и осјећали се слободно на овој светој земљи. У петнаестој глави Јовановог јеванђеља каже се: Ово је заповијест моја да имате љубав међу собом, као што ја имадох љубав ка вама. Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје. Због ових ријечи Господ прослави своје угоднике и пројави их светитељима, јер толику љубав пројавише према свом народу да су и живот положили за њега. Знали су косовски јунаци на какву силу ударају, али пројавивши љубав подносе у Христу и кроз Христа највећу жртву, а та жртва не само да неће пропасти, већ ће остати до краја васељене, а њеној величини, свједоци смо и ми данас овдје окупљени. Са Косовским јунацима не почиње Историја Срба, али истински почиње другачије поглавље, усмјерено ка јасном дефинисању вјерског и националног бића, уткано у Христову ријеч која је вјечна и непролазна.
Окупљени овдје вечерас, прослављајући најзначајнији Српски празник Видовдан, заједнички показујемо да смо сљедбеници косовског завјета, благодарећи Господу, што се пројавио кроз великог светитеља Лазара Српског. У седмој глави Матејевог јеванђеља каже се: Тако свако дрво добро, родове добре рађа… Посматрајући личност Светог кнеза Лазара и његових ратника, у овим стиховима видимо да су њихове саднице на доброј земљи засађене и одњеговане, дајући свој плод стоструко, са чије крошње плодове беру многи нараштаји у свим вијековима.
Не можемо данас, на овај дивни празник да се не осврнемо на велико дјело, које нам благослови Господ Бог, молитвама Свих Светих из рода Српског, а то је почетак изградње Саборног храма Христа Спаситеља у граду Источном Сарајеву и његовој општини Источном Новом Сарајеву. Благодарни Високопреосвећеном Митрополиту Хризостому, градоначелнику и начелнику, као и свима осталим који су заслужни што смо дошли до почетка овог великог дјела, не можемо да не искажемо радост, што управо у том дјелу видимо сљедбенике наших светих владара и предака који су кроз вијекове градили молитвена мјеста, одајући тако благодарност Творцу. Уздижући храм Господу Исусу Христу следујемо нашим праоцима и оцима који и у најтежим временима нису остављали вјеру и крсну славу, већ управо Божанском благодаћу оснажени, сачуваше свету вјеру православну за будућа покољења.
Молећи благослов Божији желим свима нама, да у истинској љубави, миру и слози, дочекамо непролазно Царство божије у заједници са Светим Савом, Кнезом Лазаром, Петром Дабробосанским и Варнавом Хвостанским и свима светима из рода Српског као и цијелог Православља.
Хвала вам и срећан и Богом благословен празник Видовдан!
- Вијести
- јун 30, 2022
